Преносимо саопштење Централног комитета Руске комунистичке радничке партије (бољшевика) у оквиру КПСС поводом дешавања у Казахстану
Казахстан је погођен највећим протестима од постсовјетског доба. Почели су у области Мангистау и граду Жанаозен након што је цена течног пропан-бутан гаса скочила са 60 тенге (10 рубаља) на 120 тенге (21 рубља) по литру на бензинским пумпама 1. јануара. Нафташима су се придружили и други радни колективи на митинзима, који су постављали своје захтеве за повећање плата од 100%, укидање резултата оптимизације, побољшање услова рада и слободу синдикалног деловања.
Демонстранти су тражили оставку председника и владе Републике Казахстан, као и оставку Нурсултана Назарбајева, председавајућег Савета безбедности Казахстана. Ови захтеви су били у потпуности испуњени већ 5. јануара. У самом Жанаозену, радници су на свом митингу формулисали нове захтеве – оставку садашњег председника и свих функционера Назарбајева, враћање Устава из 1993. године и с тим повезане слободе оснивања партија и синдиката, ослобађање политичких затвореника и крај репресијe. Радничка борба је тако добила политички садржај.
Полиција у неким градовима стаје на страну народа, што доказује да су протести заиста масовни. Истовремено, постоје јасни покушаји буржоазије да преузме контролу над народним протестом и претвори га у још једну „револуцију у боји“. Мухтар Абљазов, истакнута опозициона личност са корупционашко-криминалним трагом, позива демонстранте да координирају своје акције са његовим штабом са седиштем у Украјини. Појављују се групе провокатора, гађају медицинске установе и кола хитне помоћи, пребијају лекаре и блокирају болнице.
Буржоазија поново покушава да савлада народни протест. Они желе да искористе ситуацију да додатно поробе раднике Казахстана и промене политички вектор земље. Претворити је у националистичку државу, где нема места за друге националности, где је становништво неписмено и покорно експлоататорима. Капиталистички кланови западног Казахстана нису задовољни својим положајем, када, налазећи се у ресурсним регионима, немају онај део прихода и утицаја на политику земље на који би могли да рачунају.
У превирањима у Казахстану могу бити најмање три спољнополитичка интереса – поред САД и Турске, која све чешће објављује своје посебне претензије према турском свету, Велика Британија је појачала своје операције у Централној Азији. Британија је, штавише, један од три највећа инвеститора у Казахстану, богатом минералима и налази се у центру континента. Све горе наведене стране силе имају велико искуство са националистима у Казахстану. А њихов интерес да се активно мешају у процес је зато што су важни разговори заказани за 10-13. јануар, као и састанак Савета Русија-НАТО о безбедносним гаранцијама за Русију од Сједињених Држава и НАТО-а.
Потези казахстанске владе и председника личе на покушај да се ухвати воз који креће. Корени садашње кризе и конфронтације постављени су још 2019. године, када је Казахстан почео фазни прелазак на тржишно трговање енергијом, а велика је вероватноћа да је криза била предвиђена у јесен 2021. године, када су штрајкови и протести трајали готово без прекида. Потпуна транзиција на тржишне цене горива уследила је почетком 2022. године – баш када су светске цене гаса достигле врхунац. Чињеница да такав догађај неће проћи незапажено било је довољно лако прочитати: према званичној статистици Казахстана, од 2019. до 2021. године број возила на течни природни гас ( ТНГ ) у земљи је порастао за више од 2,5 пута; У складу са тим је порасла и потрошња ТНГ-а, што није било надокнађено растом обима производње. Наравно, ситуација са енергентима, далеко од тога, није једини разлог који је изазвао овако велике протесте. Постоји огроман број нерешених друштвених и економских проблема. Људи су незадовољни доминацијом Назарбајевског клана, драстичним јачањем рестриктивне политике и новим мерама везаним за Ковид-19 – принудном вакцинацијом, великим казнама за физичка лица и огромним казнама за правна лица за непоштовање ограничења, као и увођењем пореза на специјална добра. – све је то акумулирало одбојност Казахстанаца према политици буржоаских власти Казахстана.
Ситуација у земљи је критична, судећи по томе што је председник Токајев већ два дана након почетка масовних протеста изјавио: актуелне казахстанске власти више не могу саме и мирним путем да се носе са протестом. Стога је уложио у насилно сузбијање протестних говора. Тим пре што је за то добио добар изговор у виду погрома и нереда који су се десили у земљи. Касим-Жомарт Токајев је рекао: „ Ослањајући се на Уговор о колективној безбедности, данас сам апеловао на шефове држава Заједнице независних држава да помогну Казахстану у превазилажењу ове терористичке претње. Другим речима, проглашавањем побуњеног народа терористима, он покушава да искористи Мировне снаге ЗНД-а да подрже његов план да се силом разбије побуњени народ. Председник Токајев је 7. јануара рекао да је наредио снагама безбедности да отворе ватру на побуњени народ. „Терористи и даље оштећују јавну и приватну имовину и користе оружје против грађана. Дао сам наређења агенцијама за спровођење закона и војсци да пуцају да убијају без упозорења“, рекао је он.
Констатујемо, да је дата криза настала услед неспремности и неспособности буржоаске власти Казахстана, која је током десетина година давала богатство земље на грабежљиву експлоатацију компанијама, у којима водећу улогу заузима страни капитал, да водити дијалог са народом, са радним људима Казахстана. Ова корумпирана, антинародна политика није могла да не доведе до оваквих последица. Казахстанским властима сада не помажу козметичке поправке у виду смене владе и оставке Назарбајева, као и замрзавање цена гаса на 180 дана и изјаве председника Токајева о „плану реформи“. Неопходан је ремонт и обнова земље. Пре свега, вратити национално богатство у руке народа и обезбедити му пристојан живот.
А за народ Русије, устанак у Казахстану је живописан пример практичне примене преамбуле Декларације УН о људским и грађанским правима усвојене 1948. Ако власти не желе да чују народ, тлаче га и не слуша њихове захтеве, власт ће пожњети буру, која ће помести њихову нељудску, антинародну, буржоаску моћ, која се заснива само на бајонетима и тољагама.
Руска комунистичка радничка партија (бољшевици) као део КПСС подржава Социјалистички покрет Казахстана и праведну борбу казахстанског народа и нада се да ће радници имати довољно пролетерске будности и безбрижности да не иду уз буржоазију.
Изјављујемо да су најважнији део устанка казахстанског народа, његова суштинска разлика од такозваних „обојених револуција“, штрајкови казахстанских радника, о чему масовни медији радије ћуте. Данас они који су навикли да манипулишу јавним мњењем скрећу пажњу јавности на вандалске, националистичке, хулиганске и друге чињенице које се посебно надувавају у буржоаским медијима како би се дискредитовао устанак казахстанског народа. Међутим, главна карактеристика казахстанског устанка је политички став радничке класе у Казахстану. Пре 10 година, режим сада свргнутог Назарбајева стрељао је казахстанске раднике у Жанаозену. А данас је радничка класа Казахстана та која је коначно започела процес уклањања Назарбајева и његовог клана са власти.
Желимо да упозоримо да ће сваки покушај насилног потискивања казахстанских радника довести само до интензивирања борбе, која се неће добро завршити ни за једну антирадничку, антинародну моћ. Сматрамо да је неопходно експедитивно сазвати проширени састанак Пленума ЦК КПСС о питању „О стратегији комунистичког и радничког покрета на постсовјетском простору у савременим условима“. У овом тешком времену за сав народ Казахстана изражавамо солидарност са стотинама хиљада казахстанских радника који су ушли у штрајк са политичким захтевима. Херојски поступци казахстанских радника постаће пример политичке храбрости и извор револуционарне инспирације за раднике свих бивших совјетских република и целог света.
– Руке даље од радника Казахстана!
– Срамота за убице радника!
– Живела радничка солидарност!
– Живео радни народ Казахстана!
– Живела социјалистичка револуција!
