Piše prof.Vinčenco Brandi (Vincenzo Brandi), član Jugokorda
Pri stvaranju ove Vlade, u okviru “historijske levice” i grupa koje se još uvek autodefinišu “levičarskim” postoji neka vrsta proširenog straha (istinitog ili instrumentalnog) u jačanju desnice i fašizma. Apsolutno izveštačene i nekorisne, pojavljuju se manifestacije u korist ustava Demokratske stranke, upravo one DS, Matea Rencia, (Matteo Renzi) koji je još pre nekoliko meseci hteo promeniti taj isti Ustav, pokušaj koji je potpuno bio odbačen od Italijana referendumom 4. decembra 2016.
U stvari sastav nove Vlade odražava, mada dvosmisleno, volju za promene velikog broja Italijana (radnika, nezaposlenih, male srednje buržoazije (građanstva?) osiromašenih krizom. Volju koju bivša levica, postavši konzervativna, evropski orijentisana i NATO vezana, nije znala protumačiti, dok su grupice “ekstremne levice” ponavljale povike bez ikakve jasne (lucidne?) analize.
Značajne su bile izjave evropskih birokrata kao što je Oettinger i Juncker; (“Tržišta će uputiti Italijane kako da glasaju” i “Italijani, radite umesto da se žalite”). Daljnje kritike upućene su novoj ministarki Unutrašnjh poslova Elizabeti (Elisabetta) Trenta, zbog, (zamislite kakav skandal!) zbog prisustvovanja jednom masteru u Moskvi, gde su bili prisutni “ruski predstavnici naklonjeni Putinu” i što su u vezi Libije branili “laičke” pozicije predstavnika Tobruškog parlamenta i generala Haftara.
Pored pozicija prema vanjskoj politici, interesantni su neki ekonomski predlozi nove vlade: ukidanje zakona “Fornero”, (koji je smanjio penzije) i “Džobs akta” (Jobs Act) koji je prekrajao rad na određeno vreme; čisto desničarski je predlog “flat tax” koji osporava princip progresivne stope.
Potrebno je međutim videti kako će sve to biti konkretno primenjeno.
Velika greška medjutim, “levice” je pitanje “emigranata” , kojem bi bila potrebna velika i otvorena bezpredrasudna debata. Ako u “levici” je problem viđenja jednostavno “humanitaran” ili “antirasistički”, na osnoviu opsesivne propagande u tom smislu dobro finansiranih Nevladinih “soroških” organizacija, koje se posvećuju spasavanju “migranata”. Sa druge tačke gledišta ta pojava (fenomen) može da se smatra kao nova gigantska, tendenciozna “trgovina robova” snabdevanja svežeg mesa zapadnom kapitalizmu i snižavanje prava i plata radnicima metropola. Sa tim i drugim problemima snage koje se definišu “levičarske” trebale bi trezvenije da rezonuju, kako bi izbegle da rešenja budu ukazivana od populističkih partija sa relativnim i posledičnim izbornim uspesima.
Ako postoji opasnost u delovanju nove vlade, ta opasnost nije tolika u njenoj nameri autoritarnog tipa, rasističkog i nacističkog, koliko – nakon bučnih izjava o “promenama” – u oportunističkoj odbrani fotelja i moćnih položaja, do kompromisa u vezi Eura, EU, SAD-a, NATO-a, na primerima pređašnjih vlada, od D’ Aleme * do Montia, od Berluskonia do Rencia i Đentilonia.
I na kraju, saznavši upravo u času kada se spremam slati u štampu ovaj članak, znani finasijer, intrigant i cionista Džordž Soroš, veliki finansijer “ obojenih revolucija” te nameštač lažno-humanitarnih NO, napao je verbalno Salvinia (novi potpresednik vlade), optužujući ga da prima finansijsku pomoć Putina. Ta neverovatna gruba intervencija finansijskog golpiste, lažnog “liberal” humaniste, potvrđuje da su igre u Italiji i svetu mnogo kompleksnije od onoga kako bi “naivna levica” htela da nam ih predoči.
* Massimo D’ Alema, bivši komunista, premijer koji je zdušno podržao NATO bombardiranje Federativne Jugoslavije i dao vojnu bazu u Avianu odakle su poletali američki avioni.