Revolucija, Fidel Kastro, legende poput Če Gevare, Kamila Semfiegusa ostaće nepobitna kategorija. U njima se oseća jedan prkos prema Americi.
Velika pobeda nad najbližim komšijom koji je ujedno i najveća vojna i ekonomska sila na svetu, vredi svih odricanja, nestašica, blokada i izolacija.
Kubanci su pobedili domaću diktaturu, Kubanci su pobedili američke pione i špijune. To je vrednije od svega. Reči su velikog Fidela.
A sve je počelo 1953. godine, šest godina je trajala oružana borba protiv vojno dobro opremljenog režima Fulhensia Batiste, za koga su i Amerikanci govorili da je korumpiran i nemilosrdan diktator ali su mu u sukobu sa Kastrovim gerilcima ipak držali stranu. Jer kad su Amerikanci pomagali bilo koji oslobodilački pokret. Nakon Kastrove pobede Prvog januara 1959. godine, SAD koje su uvele zabranu prodaje oružja Kubi dok su se Kastrovi geriljerosi još okupljali po planinama, uveli su 1960. godine embargo na svu robu osim hrane i lekova. Bila je to odmazda, tačnije izgovor jer je Kastrova vlada nacionalizovala bez odštete američke naftne kompanije na Kubi.
Oktobra 1961. godine u Zalivu svinja, 1500 kubanskih emigranata koje je vojno obučila i spremila CIA u pratnji ratnih aviona i brodova probali su srušiti Kastrovu Kubu. Doživeli su fijasko, a Kenedijeva administracija veliku sramotu. Kastrova vojska već je brojala 200.000 vojnika.
Podsećamo na reči velikog španskog pesnika Rafaela Albertija: ,, Ideje poput onih koje je Fidel Kastro branio nikada ne zastarevaju. Fidel je svetlo koje se nada solidarnijoj i pravednijoj budućnosti”.