KO JE STJEPAN STEVAN FILIPOVIĆ?

Novinarka Blic televizije Milana Pejić pre dve godine postavila je to pitanje ljudima na ulicama. Od 15 pitanih samo su dvoje znali, otprilike, odgovor.
Znate li vi ko je Stjepan Stevan Filipović? I otkud da mu je ime i Stjepan i Stevan?
Ne znate? Ne, nije iz Farme, Zadruge, Parova.. Pa znali biste. Fudbaler, glumac, kontroverzni biznismen, pevač, vladika, političar.. Ne. Pa znali biste. Ne prave se o njemu filmovi, serije, kao što se nagoveštava da će se snimati o Arkanu, Slobi i Miri, tajkunima, knjazu ovom ili onom, kriminalcima… Za pomenuta imena danas ne treba objašnjavati ko su. To i deca znaju. Ali možda pitanje koje liči na zagonetku i nije neka zagonetka kada vidite fotografije koje vam otkrivaju o kome je reč. Ali ima znatan broj onih koji ni po fotografiji ne bi prepoznali o kome se radi. Pretežno su to mlađi ljudi. Ali ne može im se to zameriti. Zameriti se može samo onima koji odlučuju kakvo će potomcima biti znanje, i sećanje.
Na naslovnim stranama novina nema ni pomena godišnjice njegove smrti.
Ko je zaboravio Stjepana Stevana Filipovića?
Iako je fotografija Stjepana Stevana Filipovića u holu Ujedinjenih nacija. I, kažu, poznata širom sveta. Nismo sigurni. Poznata je retkima, ogromnoj većini ne. Jer više nisu u modi junaci koji život daju za ideale. Isplivala su bića iz podzemlja, na visoko se popeli sutereni.
Zato i neznatan broj ljudi zna ko je i šta simboliše mladić koji je obešen u 26 godini. I ko ga je obesio, zbog čega?
22. maja 1942. godine, u 11 sati, na pijaci, u Valjevu, obešen je Stjepan Stevan Filipović. Prošlo je 78 godina.
Rođen je u Opuzenu 27. januara 1916. godine, bio je partizanski komandant i politički komesar i tokom Drugog svetskog rata pripadnik NOV i POJ. Zbog izuzetne hrabrosti za narodnog heroja Stevo Filipović proglašen je 14. decembra 1949. godine.
Sada postaje jasno dvojstvo njegovog imena. Kršten je kao Stjepan, a drugovi u Srbiji prekrstili su ga u Stevan, iliti Stevo Kolubarac.
Stjepan Stevan Filipović izdat je u decembru 1941. Nije poznato ko ga je izdao. Njega i još dvojicu zarobili su četnici. Kad je počelo mučenje njegovog kurira, rekao je: Ja sam taj Steva Kolubarac!
Onda su u Šapcu i njega mučili, natenane. Pa kad nisu ništa izvukli, predali su ga školovanim majstorima, gestapovcima, na intezivno saslušavanje, kako su to fašisti službeno nazivali. I oni ga mučiše koji mesec, da otkrije saradnike, veze, planove…
Na kraju preko njegovog dosijea glavni gestapovac crvenom olovkom( postoji faksimil) napisao je: Nemoguć slučaj.
Na smrt vešanjem osuđen je početkom maja. U zatvoru, potom, govorio je drugovima: ,, Nemojte se ničemu nadati. Ovde neće zalutati dobro. Budite hrabri kad vas budu streljali. Nemojte pokazati da naša smrt znači njihovu pobedu!”
Dan pred vešanje pitali su ga za poslednju želju. Njegova želja ne liči na neku koja bi se očekivala od nekog heroja iz filmova i legendi. Poželeo je porciju pasulja.
Sutradan, Srpska državna straža (nedićevci) sprovela ga je na vešanje ulicama Valjeva, od zatvora, do pijace. Zapisano je da je na pijaci bilo oko tri hiljade ljudi. I deca su iz škola dovedena. Pod vešalima, pre nego mu se izvuče klupa ispod nogu, imao je pravo na sveštenika, cigaretu i da kaže ako šta ima.
Prema svedočenju naroda kazao je šta ima:
,, Nemojte samo gledati, ubijte gadove! Vadite zarđale puške! Ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati! Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR! Živela Crvena armija!”
Podignutih pesnica vikao je ,, Živela Komunistička partija Jugoslavije! Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”
Stjepan Stevan Filipović borio se za radnike zlopaćene u kapitalizmu, za viziju da će doći vreme kad će radnici odlučivati o svom radu. I protiv okupatora.
Nisu ga obesili Nemci. Oni su presudili. Stevu Kolubarca obesili su Srbi. Jer sada je moderno govoriti šta je ko po naciji. Tada – nazivali su se slugama okupatora. Nije zapisano ko mu je izmakao klupicu, ko mu je stavio omču oko vrata. Imena su nevažna. Na fotografiji, samo jedan Nemac stoji sa strane. Svi drugi su Valjevci. Preciznije, pripadnici Srpske državne straže, iliti Nedićevci. Nije nemoguće, danas, da će i neko od potomaka tih Nedićevaca, ako se odvaži, podstaknuti novonastalom praksom, zatražiti da se i ulica nazove po izvršiocu vešanja komunističkog rodoljuba.
U Beogradu ima nekoliko, istina obodnih, ulica nazvanih po Stjepanu Stevanu Filipoviću. Da li je slučaj ili ne, ne znamo, ali prošle godine jedna od njih, u Beogradu, prekrštena je u Emila Perška, jednog od pripadnika ustaškog pokreta. Pa je posle povika to ispravljeno. Zasad.
U Hrvatskoj, u rodnom Opuzenu, hrvatski nacionalisti su mu srušili spomenik, škola se više ne zove po njemu. U Valjevu, veličanstveni spomenik Vojina Bakića nije srušen ali je tokom devedesetih godina prošlog veka skrnavljen raznim grafitima i gadostima.
Ne zna se gde mu je grob. Niti ga neko traži. Niti pravi novinske serije i feljtone koji vode do otkrivanja gde je zakopan, jedne noći, u potaji.
Tri dana visio je na omči, na valjevskoj pijaci, glave ukošene, ne mogavši išta da kaže, osim što je obešenim, mrtvim telom kazivao. A dok je bio živ, pred smrt, rekao je: ,, Nemojte samo gledati, ubijte gadove, vadite zarđale puške, a ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati. Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR i Komunistička partija Jugoslavije!
Od tada, Nemci, fašisti, nisu dozvoljavali poslednje reči na smrt osuđenog.
Pored njega i dva Stevina rođena brata poginula su tokom NOB-a. Stariji Šimun, streljan je zajedno sa 2700 građana Kragujevca, oktobra 1941. godine iako je mogao da se izvuče posle poziva okupatora da građani druge nacionalnosti izađu iz mase. Mlađi brat Nikola, kao borac Kragujevačkog bataljona a kasnije proleterskih brigada poginuo je na Zelengori, tokom bitke na Sutjesci.
Danas je teško mladima ( u godinama koje je imao Stevan u trenutku smrti ) prikazati, objasniti da su postojali ljudi koji su se borili za ideju bratstva i jedinstva, jednakosti i da su, verujući u pobedu za to ginuli.
Pročitao sam ovo devojci koja baš ima 26 godina. Uz smeh, rekla je: Budala! Šta je time postigao?
Tekst preuzet od dnevnog lista ,, Danas “
Autor: Slobodan Stojićević