Vlasnici srpskog telegrafa, bliski vlasti Aleksandra Vučića, kupili su za 1.300 000 evra fabriku 21. Maj. Ova gospoda imaju godine i godine iskustva u fabrikovanju laži te im je to bila jedina referenca da kupe ovaj nekadašnji gigant kojeg je pratila sudbina države u kojoj je osnovan.
Kada firma koja ne posluje ni godinu dana, pri tome osnovana za svega sto dinara, investira više od 150 miliona dinara u kupovinu preduzeća u stečaju sa dobrim „parčetom“ zemljišta u građevinskoj zoni, pitanja se sama postavljaju.
DMB je 1948. godine pokrenula Vlada FNRJ. Dobio je ime 21. maj, po Danu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, jer su se u početku u fabrici proizvodili motori za naše avione i helikoptere. Vrednost imovine u jednom momentu premašila je milijardu dolara.
Rakovica i deo oko njene industrijske zone koju su činili Industrija motora Rakovica, DMB i Rekord, pre trideset godina ličili su na mravinjak. Oko 15h kada se završavala prva, a počinjala druga fabrička smena, nije se moglo proći od radnika. U zlatno doba industrijskog razvoja grada i zemlje, osamdesetih godina prošlog veka u Rakovici je radilo 25.000 radnika. Sve ove fabrike pojeo je kapitalizam a radnici su danas u Rakovici endemska vrsta.
Od giganta DMB u Rakovici ostale su prazne oronule hale zarasle u korov – Beogradska fabrika pravila je motore za Fiat, Bosch, Boeing..
Od nekadašnjeg giganta u proizvodnji motora, ostale su prazne i oronule fabričke hale, zarasle u korov, sa polomljenim prozorima i pripremljene za pljačkašku kupovinu.
Danas, ništa ne ukazuje na to da je nekada u najmodernijim pogonima DMB-a za to vreme, oko 5.500 radnika sklapalo motore za najveće svetske kompanije: Fiat, Bosch, Rolls-Royce, Boeing i francuski vazduhoplovni gigant Turbomeca…
Za kvalitet “rakovičkih motora” čulo se i van granica tadašnje SFRJ, pa je ubrzo usledila saradnja sa najprestižnijim svetskim kompanijama.
Do devedestih godina, DMB je bio fabrika na evropskom nivou sa vrhunskom tehnologijom što je rezultiralo saradnjom i sa Bosch, Boeingom, Rolls-Royceom, Turbomecom, Lamborginijem, koji je lider u proizvodnji poljoprivrednih mašina.
Po osnivanju fabrike rađeni su klipni motori valter, a potom je osvojena i proizvodnja mlaznih motora palas. DMB je imao pet programa proizvodnje – automotori, malolitražni motori koji su, uglavnom, namenjeni za poljoprivredne mašine, transmisije, i turbo motori, fabriku alata koja je radila po porudžbini i autokuću. “Zlatna godina” u istoriji fabrike bila je 1989, kada je proizvedeno 200.000 motora. Oni su ugrađeni u vozila Zastave, a ceo kontingent automobila je prodat.
Iako su 2010 svi radnici otpušteni ili dobili otpremnine, jedan deo njih je ponovo pokrenuo rad fabrike.
Dana 29.02.2016. godine nad fabrikom je otvoren stečajni postupak čime je ona smišljeno prestala da postoji.
Ovom ,,prodajom” još jedan gigant iz doba socijalizma otet je od naroda.