Активисти Партије „Комунисти Србије“ дана 09.05.2017.године положили су венац на споменик Ослободиоцима Београда. После тога су учествовали у шетњи „Бесмртног пука“ до Скупштине града Београда. У поворци су учествовали, поред комунистичких организација и грађани Руске Федерације са обележијима славне Црвене Армије. Срамота је да уместо комуниста организатори „Бесмртног пука“ буду представници власти који афирмишу сараднике окупатора  из Другог Светског рата.

Делегација Партије „Комунисти Србије“ састављена од чланова из Београда, Суботице, Љига и Лајковца 04.маја 2017.године полижила је венац на гроб Маршала Тита. Као и свих ових година и ове године Кућу цвећа посетило је неколико хиљада људи из свих крајева Југославије. Овако велики број поштовалаца лика и дела друга Тита је доказ да је он био и остао симбол социјалистичке револуције која је величанствено заживела у пракси.

Одсуство представника актуелне власти и опозиције говори да је Србија изразито антикомунистичко друштво, које се гнуша своје прошлости. О томе сведочи и чињеница да је било више представника из других република Југославије, него из Србије.

Комунисти Србије.

Сведоци смо да се после одржаних председничких избора у више градова Србије одржавају свакодневни протести грађана. Званични захтеви „непознатих организатора“ протеста за смену Председника Скупштине, Републичке изборне комисије (РИК), смена челника РТС,  итд. За нас ови захтеви не одражавају објективно незадовољство велике већине грађана Србије. На протестима се појављују пароле социјалне садржине које ми у потпуности подржавамо, међутим за нас читав овај протест има за циљ поправљање капитализма, а не његово рушење и изградњу праведног социјалистичког друштва.

Комунисти Србије.

Дана 12.04.2017. године делагација Партије “Комунисти Србије”, која је била најбројнија,  положила је венац на Спомен-Комплекс “Сремски фронт”.

Сремски фронт је формиран крајем 1944.године од стране немачке војске која се повлачила из области Београда и снага НДХ које су им биле тактички потчињене. Током борби на Сремском фронту од 172 дана укупно је погинуло око 13 000 бораца Народно ослободилачке војске под вођством КПЈ и друга Тита, затим 1100 бораца Црвене Армије, 623 борца Бугарске Народне Армије и 163 борца Бригаде “Италија”.

По пробоју Сремског фронта Југословенска армија је за кратко време, за непун месец дана ослободила целу територију Југославије, Истру и словеначко приморје, а неколико јединица учесница пробоја Сремског фронта, доспеле су до Трста и Караванки. Пред ударима Југословенске армије капитулирала је Група Армије “Е” и заробљен је један од највећих ратних злочинаца Александар Фон Лер, немачки командант и човек по чијим је замислима разорен Београд, априла 1941.године. Губици непријатељских санга се процењују на око 30 000 погинулих.

Овај датум треба увек да нас подсећа на жртве палих бораца за слободу и просперитетан развој народа Југославије у оквиру заједничке државе СФРЈ чији су носиоци и организатори били чланови Комунистичке Партије Југославије.

Комунисти Србије.

“Smrt fašizmu, sloboda narodu”

Nedavno preminuli član naše Partije I heroina Drugog svetskog rata Ida Sabo (1915-2016) dobila je svoj mural u Novom Sadu.

Mural se nalazi u blizini Železničke stanice, a na njemu je naslikan portret Ide Sabo uz poruku „Smrt fašizmu, sloboda narodu“, objavio je Univerzitetski odjek, portal studenata žurnalistike sa Univerziteta u Novom Sadu.

Grafit je potpisala Antifašistička akcija Novog Sada, koja je saopštila da je na taj način želela da oda počast jednoj od najvećih heroina antifašističke Narodnooslobodilačke borbe iz Drugog svetskog rata, koja je preminula pre nekoliko meseci u 101. godini života u Novom Sadu.

Tridesetih godina prošlog veka Ida Sabo se priključila komunistima u Subotici, ali je zbog svojih aktivnosti morala da ode u Sloveniju, gde je učestvovala u organizovanju ustanka 1941. godine.

Nakon rata obavljala je nekoliko funkcija, a nosilac je i Partizanske spomenice iz 1941, Ordena junaka socijalističkog rada, Ordena bratstva i jedinstva i drugih odlikovanja.

“Nacionalizam je prvo oružje buržoazije, potom dolazi imperijalizam i oni se brzo udružuju. Tada nastaju otimačine koje vode ka ratu. To je potrebno kapitalistima, jer oni ne stiču bogatstvo bez rata. Nažalost, ljudima je lako manipulisati i nekad ne mogu da razumeju da nikoga nisu pitali da li želi da bude Srbin, Musliman ili Crnogorac kada se rodi. Nacionalizam nije urođen, tome se ljudi uče. A jedan nacionalizam rađa drugi”, poručila je Ida Sabo u jednom od svojih poslednjih intervjua koji je dala za portal 021.rs.

Dana 27.marta posetili su nas drugovi iz Komunističkog pokreta u sastavu Andrea Martocchia iz Bolonje i Ivan Pavićevac iz Rima. Oni su takođe formirali i kulturni centar-JUGOCOORD (Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia-Onlus). Ovaj centar je formiran radi boljeg upoznavanja Italijanske javnosti, naročito omladine, sa istorijskim razvojem SFRJ. U okviru centra je formirana i biblioteka koju je naša partija dopunila knjigama i časopisima. Drugovi su nas detaljno informisali o stanju komunističkog pokreta u Italiji. Zaključili smo da postoje slični problemi koji se odnose na nejednstvo u komunističkom pokretu. Oni su u svojoj diskusiji naglasili da su komunisti bili prisutni u Italijanskom parlamentu sve do 2006.godine kada je buržoazija počela organizovanije da razbija komunistički pokret, isto kao i kod nas. Razgovor je protekao u drugarskoj atmosferi sa identičnim pogledima na budući rad i razvoj međunarodnog komunističkog i radničkog pokreta.

Активисти Партије Комунисти Србије исказали су свој протест против предстојећих Председничких избора, лепљењем плаката којим се позивају грађани на Бојкот председничких избора. Сигурни смо да ће грађани који нису уплашени, инструментализовани, уцењени, изманимпулисани и који осећају одвратност према процесу избора у капитализму где је обичан човек изложен експлоатацији и свакодневном понижењу тог дана исказати свој протест неизласком на изборе.

Дана 27.марта 1941. Године  слободољубиви грађани Београда и осталих градова у Југославији предвођени славном Комунистичком Партијом Југославије, која је организовала демонстрације против потписивања Тројног пакта исказали су своје незадовољство издајничком политиком Краљевине Југославије. Паролама Боље Рат него пакт, Боље гроб него роб позвали су народ Југославије у борбу против фашизма. Ови догађаји су били весници устанка свих народа Југославије под вођством КП за бољу будућност и ослобођење од фашизма.

18.GODIŠNJICA NATO AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU

Danas 24. marta, navršava se 18 godina od početka brutalne NATO agresije na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju i Crnu Goru, koja je trajala punih 78 dana. Sama agresija pokrenuta je mimo svih dotadašnjih normi međunarodnog prava, povelje UN-a, završnog dokumenta iz Helsinkija o evropskoj sigurnosti i suradnji pa i do tada važećih NATO akata koji su Sjevernoatlantski savez definirali kao obrambeni sistem.

Iako je NATO agresija na SR Jugoslaviju predstavljala presedan po nekoliko osnova, ona je ipak proizvod jedne politike koja si želi uzurpirati pravo dominacije u svijetu i upravljanja iz jednog centra moći.

Agresija koju je tzv. međunarodna zajednica, a ustvari grupa najbogatijih zemalja svijeta na čelu sa SAD-om i NATO, izvršila u proljeće 1999. godine na SRJ, bila je u svojoj biti sastavni dio borbe za prostor koja je krenula nakon tektonskih društveno-političkih procesa 90-ih godina prošlog stoljeća, a kojima je cilj bio prodor krupnog kapitala na Istok i osvajanje novih teritorija.

Tim prodorom je kapitalizam, koji se našao u dubokoj krizi 80-ih godina prošlog stoljeća, ostvario svoja tri cilja i odgodio svoj silazak s društvene scene i odlazak u povijest za jedan nedefinirani vremenski period.

Ciljevi koje je kapitalizam postigao su:

– ekonomski

– politički

– vojni

EKONOMSKI cilj sastojao se od:

Osvajanja novih tržišta.

Preuzimanja infrastrukture, sirovinske i financijske baze novoosvojenih područja.

Dobivanja jeftine radne snage, bilo postojeće u zemljama u koje su transferirali kapital ili one imigrantske u vlastitim zemljama.

POLITIČKI cilj sastojao se od:

Eliminacije socijalizma u Evropi i samoupravljanja u Jugoslaviji.

VOJNI cilj sastojao se od:

Prodora na Istok s krajnjim ciljem približavanja i opkoljavanja Rusije i Kine. I taj proces još traje.

Agresija na SRJ 1999. godine, osim što je bila dio opće strategije osvajanja prostora, na način kako je izvedena po svojoj brutalnosti imala je i zadatak kažnjavanja neposlušnog protivnika.

Naime, dinamika prodora u istočnoj Evropi bila je za nosioce imperijalne težnje zadovoljavajuća, jer su u zemljama bivšeg socijalističkog bloka lako pronašli suradnike među političkim elitama za rušenje dotadašnjeg društveno-političkog uređenja, koji su time vlastiti narod i materijalne resurse predali globalnom krupnom kapitalu.

Problem je nastao na jugoslavenskom prostoru. Posebno nepoželjan imperijalističkim krugovima bio je njen model samoupravnog socijalizma kao primjer emancipatorske prirodne pozicije rada u društvu i dostojanstva radnika koji bi bili u stanju upravljati vlastitim sudbinama uz pun državni suverenitet.

U procesu koji je dirigiran izvana, a realiziran iznutra, predani smo na milost i nemilost svjetskim moćnicima pri čemu su vodeću ulogu odigrale secesionističke republike Slovenija i Hrvatska, a po domino efektu slijedile Bosna i Hercegovina i Makedonija, bez iole racionalne potrebe koja bi imala pokriće u ekonomskoj ili nekoj drugoj logici. Jedinu prepreku osvajanju kompletnog prostora i dominacije nad njim, predstavljala je tadašnji ostatak nekadašnje države, SR Jugoslavija, koja je, iako s tada već promijenjenim društveno-političkim uređenjem, percipirana kao zadnji bastion na putu imperijalističkim moćnicima i zbog toga ju je trebalo kazniti. Da se radi o kažnjavanju razvidno je već iz činjenice da je međunarodna zajednica primjenjivala različite kriterije za pojedine republike i narode bivše Jugoslavije, što je bilo dozvoljeno jednima, nije bilo dozvoljeno drugima, a to je zavisilo od stupnja koncilijantnosti lokalnih oligarhija naspram svjetskih moćnika.

Uslijedila je brutalna agresija NATO snaga koje nisu nanijele SRJ relativno velike vojne gubitke usprkos širini kampanje i činjenici da je omjer snaga izražen u ljudstvu i vojnoj opremljenosti između agresora i napadnutih bio do tada nezabilježen u vojnoj praksi. Iako su vojni gubici SRJ bili relativno mali, zato su oni civilni i materijalni bili vrlo visoki. Uništavana je infrastruktura i ekonomska supstanca zemlje primjenom najsofisticiranijih sredstava koja nemaju nikakvo vojno opravdanje, već su namijenjena materijalnom razaranju civilnih i privrednih objekata, često s katastrofalnim učincima.

Prvi su put upotrijebljene grafitne bombe, a vrhunac brutalnosti postignut je upotrebom municije s osiromašenim uranom koja trajno kontaminira prostor u kojem žive ljudi, a o apsurdu upotrebe tih sredstava svjedoči činjenica o velikom broju stradalih pripadnika agresorskih jedinica koje su rukovale tom municijom.

Presedan, par excellence, učinjen je sada već prema državi Srbiji otimanjem dijela njenog teritorija mimo svih međunarodnih pravnih normi i instaliranjem imperijalističkog protektorata na Kosovu i Metohiji s najvećom NATO vojnom bazom u ovom dijelu svijeta. Tim činom stvorena je jedna umjetna kvazidržavna tvorevina bez vlastite privrede od koje bi njeni građani živjeli, ali s velikim i vrijednim mineralnim resursima, koju nije priznao veliki broj zemalja u svijetu, a čija je osnovna namjena biti odskočna daska SAD-a i NATO-a na putu prema Kaspijskom bazenu. Ta je teza potvrđena 2008. kad su SAD i NATO stojeći jednom nogom na Kosovu i Metohiji pokušali drugom nogom zakoračiti na Kavkaz, što im, na sreću, nije uspjelo. Kasnija događanja u Ukrajini i ona recentna u baltičkim zemljama potvrđuju namjere SAD-a u širenju utjecaja prema Rusiji, ne prežući pritom od suradnje s eksplicite fašističkim subjektima.

Od agresije je, eto, proteklo 18 godina, ali posljedice su još prisutne, prvenstveno one zdravstvene kao posljedica trajno kontaminiranog tla od upotrebe radioaktivne municije. Ali i sam proces porobljavanja još traje. On se finalizira, ovaj put ne vojnim sredstvima, s ciljem da se žrtva ponizi i uvuče u interesni krug svojih tlačitelja – EU i NATO. Na raspolaganju je široki spektar metoda: od honoriranja oligarhije, obećanja za jednokratnu upotrebu, uvjeravanja, ucjena, podmetanja i slično.

Doprinos agresiji odradile su i bivše republike SFRJ, pa i Hrvatska, dozvolivši agresorskim snagama korištenje zračnog prostora za avione koji su polijetali iz NATO baze u Avianu. Dio neiskorištenih bojnih punjenja ti su avioni na povratku istresali u Jadransko more da bi se oslobodili prije slijetanja.

Aviano je tih dana svjedočio i plemenitoj strani ljudskog uma. Cijelim tokom bombardiranja tamo su se održavale vrlo organizirane masovne proturatne demonstracije na dnevnoj bazi, pretežno mladih ljudi pristiglih iz svih dijelova Italije i Evrope. Broj prisutnih znao je vikendom prelaziti brojku od 25.000 ljudi. Socijalistička radnička partija je, kao jedini politički subjekt iz Hrvatske, u organizaciji i suradnji s našim drugovima iz Rifondazione Comunista dva puta učestvovala u demonstracijama i to 17. aprila i zadnji vikend prije prestanka agresije. Tom je prilikom u demonstracijama uzeo učešće i osnivač i tadašnji predsjednik SRP-a dr. Stipe Šuvar.

Vladimir Kapuralin

 

Сви чланови Комуниста Србије који су у време бомбардовања имали од 18-60 година добровољно су се јавили за одбарну земље.

Дана 24. Марта 2017.године у 12h, делегација Партија Комунисти Србије положила је венац на брду Стражевица, које представља симобол отпора НАТО пакту, где је погинуло двојица старешина војске Југославије.