4.novembra 2016. Godine preminula je u 102. godini naš istaknuti član drugarica Ida Sabo.

Rođena je 6. jula 1915. godine u Pečuju u Austrougarskoj. U Savez komunističke omladine Jugoslavije primljena je 1934, a pet godina docnije otišla je u Ljubljanu, gde je pripadala grupi komunista koji su 1941. godine organizovali ustanak i NOB. Posle rata obavljala je brojne političke dužnosti u partijskim, sindikalnim i državnim organima.

Bila je članica Predsedništva SFRJ, Predsedništva Srbije i Saveta federacije. Nosilac je Partizanske spomenice 1941, Ordena junaka socijalističkog rada, Ordena bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem i brojnih drugih odlikovanja.

Posle izvedene kontrarevolucije 90tih godina Ida Sabo ostala je verna komunističkoj I jugoslovenskoj ideji.

NEKA JOJ JE VEČNA SLAVA I HVALA!

Komunisti Srbije.

У Атини 10. и 11. Новембра 2016.године у оквиру семинара о посебностима рада комунистичких и радничких партија међу женама, отворена је изложба о солидарности социјалистичких држава које су прихватиле Грчке партизане са породицама. На тој изложби Југославија уопште није споменута на шта је указала предствница СРП Хрватске.

У вези са тим Комунисти Србије приказују истину о Грчким партизанима који су боравили у Југославији у периоду од 1945. до 1949. године документовану и прослеђену руководству ККЕ.

 

Село Буљкес – бивша екстериторијална комуна грчких партизана

Грчки партизани ЕЛАС (ΕΛΑΣ)

 

На улазу у Маглић (некада Буљкес), стотинак метара од скретања с пута Бачки Петровац – Сомбор, стоји порука намернику: „Добро дошли у Маглић, село које има све”.

Село је добило име 12. октобра 1949. године указом Президијума Скупштине НР Србије, а претходно се звало Буљкес и такође је „имало све”, па и више од тога – чак и право да штампа сопствени новац.

После Другог светског рата, празне куће тадашњег немачког села Буљкес (у време Марије Терезије колонизованог Немцима из Баден-Виртемберга и Рајнске области), насељене су грчким избеглицама, припадницима комунистичке армије ЕЛАС. Ова заједница је од 1945. до 1949. имала је статус екстериторијалне комуне Грчке, с политичком самоуправом, без директног мешања нових југословенских власти.
Последња становница тадашње комуне Тасула Јосифидис, која је у Буљкес стигла са 14 година, и остала с још десетак породица и после разлаза грчких и југословенских комуниста (због Резолуције Информбироа), умрла је 29. јануара 2015. године.

Заједница у Буљкесу, објаснио је то проф. др Милан Ристовић у књизи „Експеримент Буљкес – Грчка утопија у Југославији 1945–1949”, у почетку је била само сабирни логор, у који су војници долазили на опоравак, али је касније живот постао организованији.

У Буљкесу су важили грчки закони, што је било без преседана у нашој државничкој пракси, о одржавању реда је бринула полиција ИКА, локална штампарији је издавала „Глас Буљкеса” и часопис за децу „Аетопула” (Орлићи/Понири), али и новчанице у динарским апоенима, с грчким натписима, такозвани буљкески динар, као једино средство плаћања у селу.

– Стварањем Буљкеске комуне створени су услови и за извођење једног идеолошког и друштвеног експеримента у малом, који је могао да пружи и потврду исправности идеолошко-политичке аргументације о предностима колективистичког модела. Затвореност буљкеске заједнице и њена издвојеност из југословенског окружења, без обзира на његове тадашње веома сличне процесе (колективизација, задруге и сл.), допушта да се о њој говори као о посебном, радикалном (анти)утопијском „грчком комунистичком експерименту”, изведеном – имајући његов ограничени обим – „ин витро”, наводи професор Ристовић.

Из његовог истраживања се сазнаје да је Буљкесом „чврстом руком” управљао одбор, на чијем челу је до средине 1947. био активиста КП Грчке Михалис Пактасидис. Председник заједнице био је Михаил Терзис, а у последњем периоду постојања 1948. и 1949. Алексис – Лефтерос Мацукас (Барба Лексис). Руководиоце места и партијски комитет је постављао ЦК КПГ а партијска организација је имала статус Атинског комитета КПГ.

– Грци су водили сопствене матичне књиге рођених, венчаних и умрлих. Дошли су под илегалним именима, као појединци, ретке су биле породице (почеле су се формирати тек овде, с организованијим друштвеним животом), а евиденцију су запалили када су отишли. Кроз село је за четири године прошло око 50.000 грчких комуниста, који су се после опоравка враћали на ратиште. Када су напустили село запалили су матичне књиге – каже нам Винка Марјановић, матичарка у Месној заједници Маглић.

У Буљкесу је до 1945. живело око 3.000 Немаца, од којих је један део побегао пред долазак Партизана И Црвеноармејаца, док су остали интернирани у логоре у Русији и Југославији. Број новопридошлих Грка углавном се кретао између три и три и по хиљаде. Највише што се може документовати јесте да је у Буљкесу у јуну 1946. било 4.023 лица (свега 161 жена и 30 деце, од које је 22 рођено у Југославији) али се претпоставља да је на крају постојања комуне у лето 1949. у њој било око 4.500 становника.

– Избеглице су имале кројачку, обућарску, берберску и коларску радионицу, машинбраварску и зидарску бригаду и индустријски погон за прераду кудеље. У комуни је, такође, била болница у којој је радило 54 лица, основна школа и нижа гимназија с наставом на грчком, књижара, позориште, биоскоп… Позориште је било с импресивним грчким стубовима а илегалним каналима долазили су глумци-комунисти из Атине да дају представе – прича Марјановићева.

Наша саговорница је ишла у основну школу с Леопишти (1954) Стилианиду, чији су родитељи Фотис и Софија стигли у Буљкес и остали да живе у Маглићу. Црномањаста, живахна Леопишти, права Гркиња, одлично је играла рукомет, а касније се удала и живи у Крушевцу.

У Маглићу је данас тек неколико породица потомака грчких партизана, који не памте време комуне. Последња која је могла нешто да исприча била је Тасула Јосифидис, која је недавно сахрањена поред супруга Павла на месном гробљу у Маглићу. Старица је, међутим, после ломљења кука дуже време боловала.

Овде су остали и (сада покојни) Јанис и Поликсена Скутелис, чији синови Андонис (Антон) и Франђескос живе и Новом Саду, односно Маглићу. На сеоском гробљу сахрањен је и Георгиос Константинидис, чији се син Аристотел одселио у Грчку. У прадомовину се 1970. године одселила и Ники Толас, ћерка Николоса и Тасуле (Мери), која је радила у „Заставином” представништву у Солуну, па у Атини.
– Ники има сина, који је одмалена фан српских спортиста, а није заборавила село у којем се родила. Напротив, недавно је купила стан у Маглићу, како би имала где да одседне када дође. Намерава да овде проведе старе дане – каже нам Винка Марјановић.

Резолуција Информбироа поделила је и грчке партизане. У мају 1949. године Пето одељење Удбе извело их је пред железничку станицу и наредило да иступе лево или десно у зависности од тога да ли су за Тита или за Стаљина. Већина је отишла десно, а око 800 избеглица изјаснило се за политику југословенских комуниста. Они су се касније преселили  у јужну Македонију.

Становници Буљкеса који су остали верни Стаљину и КПГ отишли су возом за Чехословачку. Одатле, делом, у Пољску и друге земље источног блока. Пре две године, потомци грчких партизана, расути широм света, сакупили су се у Антифашистичку организацију Грчке „Буљкес”, регистровану у Будимпешти. С три аутобуса, њих око 120, посетило је Маглић, место које памте по другом имену и само из прича својих родитеља.

Њихов улазак у салу Дома културе, садашњи мештани Маглића, пореклом углавном из Босне и јужних крајева Србије, који су село почели насељавати после 1949. године, када су им комунистичке власти понудиле да на 40 година откупе немачке куће и добију посао у пољопривредној задрузи, дочекали су с овацијама.

 

 

Рушење  споменика Димитрија Туцовића

Дана 13.11.2016.године у недељу срушен је споменик Димитрија Туцовића.

Димитрије “Мита” Туцовић  рођен је1881.године, а   погинуо је 1914.године  као официр српске војске у Првом светском рату. Био је истакнути теоретичар и вођа социјалистичког  покрета у Kраљевини Србији, оснивач Српске социјалдемократске партије, новинар и уредник Радничких новина и Борбе.

Српска социјалдемократска партија  је под Туцовићевим вод­ством била  једна од најнапреднијих и најборбенијих радничких странака у Европи. Туцовић је читав живот посветио борби за радничка и људска права, равноправност полова, опште право гласа, социјалну правду и грађанске слободе у Краљевини Србији. Неке од идеја за које се он пионирски залагао данас представљају широко прихваћене вредности у прогресивном свету.

Димитрије Туцовић се данас сматра једним од великана српског новинарства.  Као његово најзначајније дело обично се наводи књига “Србија и Албанија”,  једна од раних студија о албанском народу,  која се “обрачунала с националистичким позивом на историзам“.

Сам чин рушења споменика представља елиминацију ових историјских чињеница и напад на слободарску мисао у Србији у прошлом веку. Ово је само наставак већ започете кампање фалсификовања историје, које је започело након контрареволуције 1991. Године и разбијања Југославије. Посмртни остаци Димитрија Туцовића биће премештени у Алеју “Великана” на Новом гробљу где су у новије време сахрањени и неки којима ту није место.

Комунисти су се 1949.године на достојанствен начин одужили другу Димтирију Туцовићу. Један од најлепших тргова у Београду, трг Славија је добио име Трг Димитрија Туцовића где је и подигнут споменик.

Комунисти Србије.

На Свечаној седници Председништва, Комунисти Србије, поводом 99 година од Велике Октобарске Социјалистичке Револуције евоцирали су успомене на дане који су значајно променили историју човечанства. Наиме, тада је по први пут укинута експлоатација човека по човеку, а држава је постала инструмент свих људи и служила је за задовољење опште-друштвених потреба.

Комунисти Србије ће се увек придржавати Лењиновог принципа да је Оружана револуција једини начин срвгавања капитализма и увођење нових социјалистичких друштвених односа.

Комунисти Србије.

Активисти Партије Комунисти Србије 01.11.2016. године учествовали су на протесту Синдиката Пензионера Србије преносећи им поруку: Пензионери укључите се у борбу против капитализма! Протест је одржан на тргу Маркса и Енгелса (Николе Пашића), а после су учествовали у протестној шетњи до Уставног суда  и Владе Србије.

Иначе, Комунисти Србије подржавају оправдане социјалне захтеве пензионера Србије који се односе на стављање ван снаге Закона на основу кога је опљачкано преко 700 000 пензионера.

Такође подржавамо протест против понижавајућег симболичног повећања пензија, уместо да актуелна власт врати сва одузета финансијска средства пензионера. Пензионери су са правом указали на драстично сиромаштво пензионера са најнижим примањима. Као пример су навели да је 2015.године више пензионера умрло него што је грађана отишло у пензију.

Дискриминисани, повређени и огорчени пензионери да би се изборили за своја права треба да се укључе у политичку борбу заједно са нама!

Комунисти Србије.

Као и претходних година, тако и ове 2016.године Комунисти Србије су на достојанствен начин обележили Дан ослобођења Београда у Другом Светском рату од фашиста и њихових поданика.

Том приликом је делегација КС положила венце на споменик Ослободиоцима Београда заједно са  ученицима ОШ. Десанка Максимовић и на споменик Црвеноармејцу. Никада нећемо заборавити да су у операцији за ослобођење Београда своје животе дали 3000 бораца  Народноослободилачке војске и око 1000 бораца Црвене Армије. Тог дана у Београд није стигла само слобода, већ је срушен и капиталистички систем. Овај датум као и остали значајни датуми из НОБ не сме се посматрати као огољени антифашизам, већ је то била поред борбе за ослобођење и социјалистика револуција.

Комунисти Србије.

 

ČESTITKA SOCIJALISTIČKE RADNIČKE PARTIJE HRVATSKE

Poštovani drugovi,

 

sa osjećajem iskrenog pieteta prema onima koji su položili svoje živote i dubokog poštovanja prema svim učesnicima borbi za oslobađanje Beograda, u ime Socijalističke radničke partije Hrvatske i u svoje lično ime upućujem vam iskrene čestitke povodom 20. oktobra Dana oslobođenja našeg nekadašnjeg glavnog grada.

Neka viječno živi uspomena na te časne ljude i događaje.

 

Socijalistička radnička partija Hrvatske

Predsjednik

Vladimir Kapuralin

Драги другови,

Поводом 11.октобра  Дана устанка народа и народности Македоније, честитамо вам овај најзначајнији датум у историји Македонског народа. Тога дана 1941.године слободољубиви Македонски народ под вођством КПЈ, кренуо је у Устанак против фашистичког окупатора и домаћих издајника на основу Одлуке Политбироа ЦК КПЈ од 4.јула 1941.године. То је уједно био и почетак социјалистичке револуције која је допринела формирању СФРЈ као земље равноправних народа и народности. Уверени смо да ће КП Македоније и убудуће следити принципе славних устаника из тог времена.

Другарски поздрав,

Комунисти Србије.

Dragi drugovi,

Pružamo vam punu podršku u vašoj borbi protiv kapitalizma I globalnog intervencionizma predvođenih od strane USA i vodećih zemalja EU.

Solidarišemo se sa  Kudristanskom Komunističkom Partijom/Irak, Radničkom klasom i Kurdistanskim narodom Iraka u vašoj pravednoj borbi za humano socijalističko društvo.

Želimo vam puno uspeha u radu 6.tog Kongresa  vaše partije. Ubeđeni smo da će vaša partija u budućnosti biti nosioc ideja Marksizma i Lenjinizma i predvodnik u borbi za humanije odnose u Iračkom društvu.  Takođe koristimo priliku da podržite našu inicijativu za formiranje Pete Komunističke Inernacionale da bi Svetski Komunistički pokret bio ujedinjen i jači u svojoj borbi.

Komunisti Srbije.

Прошле године 26.септембра напустио нас је друг Стеван Мирковић-комуниста, партизан, Југословен из Србије, официр ЈНА, I комнандант 63.падобранске бригаде, генерал-пуковник, начелник генералштаба ЈНА, председник СК-ПЈ, оснивач и председник “Центра Тито” и последња јавна личност која је остала верна комунистичкој идеји. Као марксиста-лењиниста до краја свог живота борио се за интересе радничке класе, свих радних људи и народа. До краја је био на позицијама чврсте Југословенске оријентације и није признавао разбијање Југославије, већ се борио за њену реинтеграцију на АВНОЈ-евским принципима.  Придржавао се Лењиновог става да нема трговине са принципима и зато је до краја остао веран заклетви коју је дао свом народу.

Драги друже Стево хвала ти за све што си учинио и до краја истрајавао за афирмацију комунистичких идеја.

Комунисти Србије.