ТУЖНА ИСТИНА ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА

У Власотинцу је катастрофална друштвено-политичка ситуација.Велики број, а нарочито младих људи је незапосленo, негде око 14.000. Од тога око 500 високообразовоаних. Највише их је са средњом школом. Има диста незапослених и са осмогодишњом школом. Доста је неписмених,нарочито у селима. У Власотинцу по попису становништва из 2002. године било је око 33 000 становника. По попису становништва из 2012. године Власотинце је имало око 30.000 становника. Види се по попису становништва да се становништво смањује. Велики број је оних који  одлазе у друге градове Србије, нарочито у Београд. Они студенти који оду да студирају када заврше факултет више се не враћају. Овај крај је био познат као виноградарски. Виноградсрство је пропало. Опустели су виногради. Више се не обрађују ни виногради ни њиве. Нарочито планински део села око Власотинца је пропао.  Тамо практично више нема становништва. Сви су због бољег живота дошли у Власотинце и отишли даље. Овде највише има грађевинаца који одлазе да раде грађевину на црно. Велики број грађана прима социјалну помоћ, нарочито Роми. Пропале су многе друштвене фабрике. Зврје празне урасле у коров. Здравље становништва није добро, доста је болесних. Као пример по подацима локалног дијабетичарског удружења има око 12.000 дијабетичара. Доста се умире. Има доста пензионера са малим пензијама. Они који су запослени раде у локалним јавним установама и оштинској управи. Има ситног криминала, наркоманије и насиља над женама. Има насиља и у породици. Радници су изгубили радничку свест. Нема штрајкова. Нико се не буни. Синдикати практично не делују. Има доста ветерана рата из 1999. године, тј. Нато бомбардовања који су били на Косову. Болесни су и доста умиру. Нажалост још нема закона који би их заштитио. Овде левичарских странака осим Социјалистичке партије Србије и нема.  СПС је део локалне власти, али практично без икаквог утицаја. Овде је само једна опозоциона странка СДС Бориса Тадића, али они су грађанска левица.

Небојша Ђорић из Власотинца, члан КС