У време пандемије Covida-19 желимо да се подсетимо како је функционисала Цивилна заштита у СФРЈ, која је по свим критеријумима била непревазиђена у свету и самим тим узор многим државама. Систем и функционисање Цивилне заштите први пут су регулисани Законом о народној одбрани из 1955. године док је снага тог система кулминирала у оквиру доктрине Општенародне одбране и друштвене самозаштите ( ОНО и ДСЗ ) која је усвојена 1969. године. Законом је регулисано да се штабови Цивилне заштите организују на свим нивоима. Дакле штабови су постојали на нивоу федерације, република, аутономних покрајина, општина и месних заједница. Такође, свака фабрика или друга радна организација имала је свој штаб као и студентске организације. Држава СФРЈ није штедела на финансијама и квалитетној опреми. Што је најважније није се оскудевало у квалитетним кадровима. Постојали су разрађени планови за све врсте елементарних непогода, епидемија, земљотреса, поплава, пожара…Свако село, месна заједница у граду, фабрике, факултети одржавали су редовне обуке и вежбе, имале су припремљене објекте за карантине и друге врсте заштите становништва. Своју снагу и ефикасност систем Цивилне заштите показао је у пракси за време епидемије Великих богиња, земљотреса у Скопљу, Бањалуци, Црној Гори, поплавама и пожарима. Није био дозвољен никакав јавашлук, свака неефикасност је била персонализована и најстроже кажњавана од федерације до месне заједнице. Јасно је да би СФРЈ ефикасно победила Корону пошто је имала квалитетан здравствени систем са довољним бројем лекара и медицинских сестара, и функционалан социјалистички систем у коме је сваки појединац организовано био у служби своје државе.
Власт на чијем челу је била СПС је донела неразумну одлуку 1994. године и укинула штабове Цивилне заштите и поново их неефикасно формирала током бомбардовања НАТО пакта. Демократе су после петооктобарских промена сасвим укинуле Цивилну заштиту. Данас Цивилна заштита постоји у оквиру МУП- а и више егзистирају као хуманитарна организација без довољно средстава и кадрова. Међународни дан Цивилне заштите је био 1. март и то је био тренутак да Цивилна заштита упозори државу на опасност која прети здрављу нације.
Историја доказује да ни једна капиталистичка држава не може ефикасно да заштити своје становништво и да се бори против елементарних непогода, као ни против Covida- 19 данас из простог разлога што те државе штите искључиво интересе богатих.