СЛАВА ХЕРОЈИМА СА ВИЛИЋА ГУМНА


Четврта непријатељска офанзива, познатија као Битка на Неретви, односно Битка за рањенике, почела је 20.јануара и трајала до половине априла 1943. године. За три месеца трајања Битке на Неретви јединице НОВЈ су даноноћно водиле тешке борбе са бројчано далеко надмоћнијим и технички опремљенијим непријатељем. Тешко је било коју од борби издвојити по значају, а не погрешити. Ипак, имајући у виду да се данас, 02. марта, навршава 80 година од победе у боју на Вилића гумну, одлучили смо се да нешто више кажемо о храбрости, непоколебљивости и пожртвовању бораца НОВЈ који су у њему учествовали.
Јаке немачке снаге, јачине две дивизије (717. и 718. дивизија) нападале су правцем Горњи Вакуф – Прозор, са циљем да овладају прeвојима Макљен и Вилића гумно, након чега би им био отворен пут ка Прозорској котлини, чиме би озбиљно угрозиле јединице Главне оперативне групе дивизија НОВЈ, а посебно Централну болницу са 3.500 рањеника.
Одбрaну на Вилића гумну, почев од 28. фебруара, организовала је Трећа крајишка бригада са два своја батаљона. Силовитим дејством одбацили су деловe 717. немачке дивизије са овог платоа и бригада је четири дана успешно одолевала нападима надмоћнијег непријатеља. Ситуација постаје изузетно тешка 02. марта, због чега Врховни штаб као појачање упућује Четврту пролетерску црногорску ударну бригаду, која је камионима довежена до Вилића гумна.
За памћење су одсудне борбе прса у прса, где је Четврта пролетерска бригада у току дана одбила 13 немачких напада и извршила исто толико противнапада, али је положаје задржала у својим рукама.
Захваљујући јуначком држању, непоколебљивости и пожртвовању које су пролетери исказали у току боја на Вилића гумну, спашена је Централна болница и животи 3.500 рањеника, а Врховном штабу је омогућено да спроведе планиране акције, што је као исход имало славом овенчану победу НОВЈ у Бици на Неретви. Подсетимо да је у завршној фази битке НОВЈ нанела тежак пораз четничким зликовцима, од кога се они до краја рата нису опоравили. Сматрамо да је веома важно да истакнемо да ни један заробљени четник није убијен од стране партизана, што сведоче и извештаји четничких команданата. За казну су само ошишани и обријани, након чега су пуштени кућама.


НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА ХЕРОЈСКИМ ПАРТИЗАНИМА!
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ