Опште су познате криминалне радње којима се буржоаске партије у Србији користе приликом финансирања својих активности, а посебно у предизборној кампањи. За своје антинародно деловање, поред новца који отимају пореским обвезницима, велики извор прихода чине и нелегалне донације разноразних тајкуна, што је законом изричито забрањено. Међутим, такво понашање није интересантно тужилаштву, као ни институцијама које би требале да се боре против корупције (врана врани очи не вади). Њихова сфера интересовања су они који се супротстављају ненародној и поданичкој власти.
Случај који потврђује наш став је осуђујућа пресуда Прекршајног апелационог суда у Београду против члана Централног комитета партије Комунисти Србије, друга Миклоша Олајоша Нађа из Суботице. Пошто његово обраћање преносимо у наставку овог чланка, нећемо образлагати цео случај већ указујемо на чињеницу да се у Србији спроводи селективна правда. Кажњава се носилац листе Група грађана „Солидарност“, која се у припреми за изборе финансирала искључиво добровољним прилозима симпатизера и прикупила свега 96.590,00 динара, а они који кроз „сиве“ токове новца добијају милионске суме за које нико не зна где и како се троше, остају некажњени и настављају своју криминалну активност. За сваки потрошени динар постоје рачуни који документују да су наменски потрошени, али то буржоаском суду не значи ништа. Он осуђује радничке и комунистичке активисте, али зато буржоаске партије пролазе некажњено за много озбиљније преступе од неподношења извештаја.
У Србији , након разбијања Југославије, ни једна власт није званично донела „Обзнану“, али је сигурно да је она на подмукао начин и те како на делу.
Уз позив свим прогресивним организацијама и појединцима да се солидаришемо са другом Миклошем, његово обраћање преносимо у целости.
Poštovane drugarice i drugovi,
Nakon odbijanja naše žalbe, 24. decembra 2019. godine dobio sam konačnu presudu Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu pod brojem 82PR69053/16, prema kojoj sam u obavezi da u roku od 15 dana uplatim 30.000 dinara, plus 2.000 dinara za sudske troškove. Šest meseci sam bio u neizvesnosti, sa osećanjem mučenja i poniženja.
Osuđen sam ua prekršaj koji sam “počinio” kao nosilac liste Grupe građana “Solidarnost” na opštinskim izborima u Subotici 2012. godine. Na sud sam pozvan nakon 7 godina.
Na pomenutim izborima za opštinsku skupštinu GG “Solidarnost” dobila je 1,14 % glasova građana. Za troškove predizborne kampanje prikupili smo, dobrovoljnim prilozima građana, 96.590,00 dinara. Agencija za borbu protiv korupcije je protiv mene podnela prekršajnu prijavu 2015. godine, obrazloženu nedostavljanjem finansijskog izveštaja o prihodima i rashodima, što sam bio obavezan prema članu 39. stav prvi t. 14. Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Mi nismo bili politička stranka, nismo imali žiro račun ni PIB, ali Prekršajni sud smatra da smo bili “politički subjekt” i ja sam bio u obavezi da Agenciji pošaljem finansijski izveštaj.
Grupa građana “Solidarnost” izišla je na lokalne izbore za Skupštinu grada Subotice 6. maja 2012. godine sa motivacijom da se čuje reč osiromašenih radnika i nezaposlenih koji su bili izbačeni na ulicu iz opljačkanih preduzeća kao što su “Sever”, “Agrokombinat”, “Agroseme Panonija”, “Fidelinka” itd. Među nama je bilo i nezaposlenih, ljudi sa malim penzijama, što sve odslikava da smo predstavljali Subotičane. Nas nisu finansirali ni država, ni političke partije mi tajkuni.
Na izborima nismo uspeli, ali smo nastavili radničku borbu koja do danas traje: od tada smo organizovali pet velikih protesta u centru grada, od kojih su dva bili pred zgradom Opštinskog suda.
Ono što mi i ja smatramo sramotnim u ovoj presudi je to što mi svi znamo kako “veliki igrači” i političke partije pribavljaju milione evra za finansiranje svoje predizborne kampanje a da za svoje marifetluke u tome niko nije sankcionisan.
Subotica je do 1988. bila jedan od privredno-industrijskih centara u Jugoslaviji sa 55.000 zaposlenih. U proteklih 30 godina Subotica je kao i Srbija osiromašena od strane domaćih i stranih moćnika, za šta još niko nije odgovarao a zbog čega je Srbija unazađena za 50 godina. Sumanuto je da se Srbija, presudama kao što je ova, pravda pred EU da se “ovde vodi borba protiv korupcije”, pošto je svima jasno da je to jedna lažna predstava. O našem stavu o borbi protiv korupcije samo još ovo: nakon smeti poštovane Verice Barać na predlog Udruženja građana Subotice “Solidarnost” Skupština grada Subotice je odlučila da jedna ulica u Subotici ponese njeno ime, što je i ostvareno.
Ovo pismo vam šaljemo kao molbu za podršku i solidarnost, objavite je na vašim portalima. Radnička borba je u blokadi, radnici su krvavo eksploatisani i ovakve presude ne smeju nas obeshrabriti, nego moraju biti podsticaj da još odlučnije, udruženi i ujedinjeni, nastavimo borbu za prava radnika protiv ovakvog kapitalizma. Nema Srbije po meri Čoveka, ako u njoj odlučujući uticaj nemaju oni koji stvaraju novu vrednost.
Pozdrav sa stisnutom radničkom pesnicom i uz poklič: “Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”
Olajoš Nađ Mikloš