Пред грађанима Србије су, 16. марта. 2014 године, парламентарни и локални избори у Београду. Комунисти Србије ни овога пута, као ни на бројним предходним изборима после увођења вишепартијског система, не виде ни једну политичку странку или партију која је својим досадашњим радом заслужила поверење осиромашених и понижених грађана Србије. Напротив, све што су поменуте странке и партије у протеклих двадесетак и нешто година урадиле, имало је за резултат тотални привредни колапс изазван, пре свега, пљачкашком приватизацијом, служењем страним господарима и њиховим геополитичким и економским интересима. Социјална политика, као и све друге области живота доведене су у стање потпуног безнађа.
Није никакво чудо што у садашњој предизборној кампањи политичке странке својим новим лажним обећањима не нуде ништа што би улило макар мало наде осиромашеним и пониженим слојевима друштва. Заправо, такво стање код грађана изазива апатију, па чак и одвратност, када слушају те наше „усрећитеље“ који увек изнова, критикујући своје наводне политичке противнике, причају приче које смо већ чули небројено пута. То произилази из чињенице да су све политичке странке и партије само модалитети једне те исте алтернативе чији је темељ капитализам, који се у условима Србије испољава као дивљи либерални капитализам најгоре врсте.
Република Србија, као и све друге некадашње републике СФРЈ, представља само марионету којом доминантно управљају САД и неколико водећих земаља ЕУ. Оно мало привреде што нам је преостало, после свих привредних суноврата, све више служи мултинационалним компанијама, страним и домаћим капиталистима и тајкунима. О суверенитету Србије нема смисла ни говорити, јер је стање угрожености територијалног интегритета и суверенитета већ одавно достигло забрињавајуће размере.
Социјалну ситуацију и општу друштвену климу карактеришу све нижи животни стандард, робовски положај радничке класе, енормна незапосленост која највише угрожава младе и школоване људе, пораст криминала и насиља, опседнутост већине грађана егзистенцијалним проблемима и борбом за голо преживљавање. Сиромаштво и глад су достигли такве размере да народне кухиње и контејнери, за један број грађана, представљају једини спас, а ситуација је из дана у дан све гора и гора. Громогласна медијска кампања о борби против криминала и корупције служи само као још једно замазивање очију грађанима Србије, јер судећи по бројним досадашњим лажним обећањима постоји оправдани страх грађана да ће и ова борба остати само празна прича.
ПОСТОЈИ ЛИ ИЗЛАЗ ИЗ САДАШЊЕГ СТАЊА?
Већ смо истакли да све политичке странке, владајуће и опозиционе, представљају само модалитете једне те исте алтернативе, чији темељи су капиталистички друштвено-економски односи, који стално репродукују неправду, неједнакост, поделу на експлоататоре и експлоатисане, на мали број безобразно богатих и све већи број незапослених, сиромашних и гладних.
Једина алтернатива која омогућава излаз из садашњег катастрофичног стања у коме се Србија налази јесте рушење капитализма и обнова социјализма ослобођеног грешака из прошлости. Јер, капитализам се не може поправљањем, што предлажу псеудолевичарске социјалдемократске странке, претворити у социјално праведно и хумано друштво. То може бити само социјализам ослобођен грешака из прошлости.
КО ТРЕБА ДА ПРЕДВОДИ БОРБУ ЗА ДРУШТВЕНИ ПРЕПОРОД СРБИЈЕ?
Убедљива већина грађана Србије је незадовољна постојећим стањем, не само због драстичног пада животног стандарда, већ и због бројних проблема и облика неправде и неједнакости у сви другим областима живота. Кључно је питање како то незадовољство већине грађана каналисати у организовану политичку снагу и које су то друштвене снаге које то треба да ураде. Поставља се и питање могу ли масе незадовољних, експлоатисаних и обесправљених изнедрити нову политичку и друштвену авангарду која би осмислила и организовала прогресивне снаге друштва у борби за заустављање безнађа у коме се Србија налази већ деценијама и која би поставила темеље за социјалистички преображај.
ГДЕ СУ КОМУНИСТИ У ОВОЈ ПРИЧИ?
Пре одговора на постављено питање најпре треба утврдити разлику између КОМУНИСТА И КОМУЊАРА. Најједноствније речено, комуњаре су они бивши чланови СКЈ, од којих је значајан број заузимао партијске и државне функције, као и руководећа места у привреди и ванпривреди за време СФРЈ, који су „продали веру за вечеру“ и зарад властитих интереса, отворено или прикривено, прешли на страну буржоаских партија. Постоји једна група бивших чланова СКЈ који су се уплашили и пасивизирали, па сада чувају раније стечене привилегије и из прикрајка гледају шта се дешава у Србији. И њима добро пристаје епитет комуњаре. Ако би комунистима кренуло на боље, вероватно би се комуњаре опет нудиле за руководиоце.
БЛОК УГРОЖЕНИХ ДРУШТВЕНИХ СЛОЈЕВА ТРЕБА ДА ПРЕДВОДЕ КОМУНИСТИ, који су остали верни идејама револуционарног марксизма-лењинизма и који су спремни да се боре за социјализам ослобођен грешака из прошлости, а не социјалдемократска псеудолевица, која и данас игра улогу „Тројанског коња“ у радничком покрету.
Нажалост, односи међу комунистичким партијама и удружењима у Србије нису добри и влада велика разједињеност, што збуњује грађане који су наклоњени комунистима. То је један од врло значајних проблема што конституисање респектабилне комунистичке авангарде, која би требало да предводи угрожене слојеве друштва у класној борби, иде недопустиво споро. Зато је данас императив од кога зависи да ли ће и када већина гладних и незадовољних добити своју авангарду, која ће их предводити у борби за праведније и хуманије друштвене односе.
Најважнији задатак пред којим се данас налазе комунистичке и радничке партије и удружења у Србији, јесте да очисте своје редове од лажних комуниста и фолираната, уједине снаге и јасно се разграниче са свим модалитетима деснице и социјалдемократске псеудолевице. Само тако могу постати препознатљиви на јавној политичкој сцени, остваривати значајан утицај на друштвене токове и добити подршку осиромашених и угрожених. Такав развој догађаја би резултирао омасовљењем комунистичких редова, повећањем њихове акционе способности и остварењем добрих резултата на неким следећим изборима.
Комунисти Србије позивају чланство, симпатизере и све грађане Србије да БОЈКОТУЈУ предстојеће изборе и тиме искажу свој јасан политички став о стању у земљи и о неопходности да се оно мења.
КОМУНИСТИ СРБИЈЕ