Приватни капитал тежи да се концентрише у малобројним рукама, делом због конкуренције међу капиталистима, а делом зато што технолошки развој и повећана подела рада подстичу формирање већих производних јединица на рачун мањих. Резултат овог процеса је олигархија приватног капитала чија се огромна моћ не може ефикасно контролисати чак ни у демократски организованом политичком друштву.
То је зато што чланове законодавних тела бирају политичке партије, које су у великој мери финансиране или на други начин под утицајем приватних капиталиста који, из практичних разлога, одвајају бирачко тело од законодавног тела. Последица је да представници народа заправо не штите довољно интересе угрожених група становништва. С друге стране, у постојећим условима, приватни капиталисти неизбежно контролишу, директно или индиректно, главне изворе информација.
Стога је изузетно тешко, а заправо у већини случајева апсолутно немогуће, да грађанин дође до објективних закључака и интелигентно искористи своја политичка права.
(А. Ајнштајн, Зашто социјализам?, 1949)